Korak br. 1: prijavljivanje
Glavni cilj medijskih kuća mora biti stvaranje okruženja u kojem se novinari ne osećaju neprijatno da prijave napade na internetu. Zbog konkurentnog radnog okruženja ili nesigurne radne situacije, novinari se mogu zabrinuti da će prijavljivanje napada biti shvaćeno kao znak slabosti ili odsustvo profesionalnih standarda, kao i da će se to negativno odraziti na njihovu karijeru. Međutim, od suštinskog je značaja otvoreno govoriti o napadima na internetu da bi se na taj način ograničili efekti napada, uključujući stvaranje traume i autocenzuru. Redakcije treba da obezbede postojanje različitih vrsta kanala preko kojih se napadi mogu lako prijaviti i preko kojih će novinari pristupiti mehanizmima podrške.
Obrazac za prijavljivanje
Napravite internet obrazac koji novinari koji su meta napada mogu koristiti da jednonostavno prijave napad na internetu. Ovaj obrazac treba da bude kratak i lak za popunjavanje, ali da obuhvata sve bitne informacije u vezi sa napadom.
E-pošta za podršku
Napravite posebnu adresu e-pošte na kojoj novinari mogu prijaviti uznemiravanje na internetu. Trebalo bi jasno navesti ko su osobe koje će odgovarati na poslate e-poruke.
Strukturisana mreža za podršku kolegama
Razvijte formalnu mrežu zaposlenih u redakciji koji su dostupni da slušaju iskustva svojih kolega koji su bili na meti nasilja na internetu i da ih provedu kroz načine da se nose sa posledicama. U idealnom slučaju, zaposleni koji učestvuju u ovim programima trebalo bi da imaju posebnu obuku o tome kako da izvrše procenu traume […]
„Zdravstveno stanje” kod uznemiravanja na internetu
Uspostavite redovne sastanke između odeljenja zaduženih za društvene mreže ili za publiku i novinara kako biste izvršili proveru „zdravstvenog stanja” u vezi sa radom novinara na društvenim mrežama ili angažovanjem u odeljcima za komentare na internetu. Urednici društvenih mreža i osobe zadužene za komunikaciju sa publikom mogu pomoći novinarima da razumeju obrasce koji stoje iza […]
Redovni neformalni razgovori
Urednike treba ohrabriti da stvore prilike za diskusiju o pitanju uznemiravanja na internetu u grupnim okruženjima. Primeri mogu biti: – „Razgovori uz kafu” u kojima novinari iz redakcije ili drugih medija uz kafu dele svoje iskustvo suočavanja sa uznemiravanjem na internetu.
Redovni razgovori na uredničkim sastancima
Redovno razgovarajte o nasilju na internetu na sastancima redakcije. Jedan od načina da urednici pokrenu ovo pitanje je jednostavno da neformalno pitaju da li je neki novinar nedavno bio na meti napada.
Anonimna anketa u redakciji
Podelite anonimnu anketu unutar redakcije da biste sagledali uticaj uznemiravanja na internetu i efikasnost mera za borbu protiv njega. Takve ankete omogućavaju urednicima i menadžmentu da shvate obim problema: koliko je novinara meta napada na internetu, kako je to uticalo na njihov rad, u kojoj meri veruju da će ih medij podržati, itd.
Grupa za ćaskanje u okviru odeljenja
Napravite grupu za ćaskanje na WhatsApp-u ili sličnom programu (Signal, Telegram, Threema, itd.) u okviru informativnog odeljenja (kod velikih informativnih medija) ili u okviru cele redakcije (kod malih informativnih medija).
Korak br. 2: procena rizika
Nakon što je uredniku, osobi za komunikaciju sa publikom ili stručnjaku za internet bezbednost skrenuta pažnja da se desio napad na novinara, važno je uraditi temeljnu analizu da bi se odredilo koja vrsta podrške je najprikladnija: a) da li postoji verovatnoća da će se pretnja sa interneta pretvoriti u fizički napad, b) koja je šteta koju je uzrokovala kampanja blaćenja na internetu po reputaciju i kredibilitet novinara i/ili medijske kuće, c) kakav je emotivni uticaj nasilja na internetu na novinara koji je bio meta. U ovu procenu treba da budu uključene tri bitne osobe u redakciji: stručnjak za internet bezbednost, urednik i osoba za komunikaciju sa publikom. Treba ohrabriti i ostale relevantne aktere da učestvuju u ovom procesu.
Rizik od fizičkog napada
Ovaj odeljak opisuje kriterijume koji mogu biti korisni u određivanju kolika je verovatnoća da se pretnja na internetu može pretvoriti u fizički napad. Okruženje: Svaka procena rizika treba da uzme u obzir celokupno bezbednosno okruženje u kome se pretnje dešavaju.
Rizik od emocionalnog uticaja na novinara
Uznemiravanje na internetu ima tendenciju da targetira novinare na veoma lične načine, a individualne strategije novinara da se s njim nose se razlikuju. Zbog toga je važna detaljna procena psihološkog uticaja internet napada na novinare koji su meta napada kako bi se sprečile i suzbile sve posledice koje proističu iz napada.
Rizici po ugled novinara ili medijskih kuća
Važan aspekt uznemiravanja na internetu i kampanja blaćenja je šteta koju nanose ugledu novinara i poverenju koje novinari uživaju među svojom publikom i zajednicom u celini. Pošto su poverenje i kredibilitet ključni aspekti uspešnog novinarstva, u interesu je medijskih kuća i novinara da preduzmu sve neophodne mere da se zaštite od ovakvih napada i da […]
Korak br. 3: sprovođenje mehanizama podrške
Kada novinari postanu meta napada na internetu, pretnji, kampanji blaćenja i uznemiravanja, čitava medijska kuća – menadžment i kolege – imaju dužnost da pruže podršku i obezbede sledeće: a) da se novinari osećaju bezbedno na svom poslu, da znaju da će se rizici rešavati na ozbiljan i pravovremeni način i da nisu sami i ostavljeni da se nose sa posledicama; kao i b) da je zaposlenima, saradnicima i publici poslata snažna poruka da se napad na jednog novinara smatra napadom na celu medijsku kuću. U ovom odeljku se naglašavaju mere koje se mogu sprovesti nakon samog napada.
Podrška za digitalnu bezbednost
Medijske kuće treba da obezbede podršku za digitalnu bezbednost za novinare i pre i posle incidenata nasilja na internetu. Kao vid prevencije, tim za digitalnu bezbednost treba da: • Pregleda elektronske uređaje mete da bi identifikovao potencijalne manjkavosti koje bi mogle omogućiti hakerima da pristupe ličnim podacima novinara i javno ih razotkriju (doksing).
Pravna podrška
Postoji niz ubedljivih razloga zašto bi medijske kuće trebalo da pokrenu krivične ili građanske pravne radnje kao odgovor na nasilje na internetu. Sprovođenje pravnog postupka šalje poruku da postojeći zakoni protiv pretnji i uznemiravanja koji se primenjuju u analognom važe i u digitalnom svetu i pomaže u odvraćanju budućih agresora.
Javna izjava podrške
Za medijsku kuću, iskazivanje javne podrške napadnutom novinaru šalje poruku da ona stoji iza svih zaposlenih i da na napade na svoje novinare gleda kao na napad na instituciju u celini. U mnogim slučajevima, ova podrška može pomoći u stvaranju dodatne podrške javnosti prema napadnutim novinarima i podizanju svesti o uznemiravanju na mreži i njegovim […]
Psihološka podrška
Profesionalna podrška mentalnom zdravlju može igrati važnu ulogu u ublažavanju posledica nasilja na internetu i uznemiravanja novinara. Kao najbolju praksu, mediji bi trebalo da obezbede da novinari imaju pristup zaštiti mentalnog zdravlja bilo kroz zdravstveni plan organizacije ili putem ad hoc aranžmana između medija i stručnjaka za mentalno zdravlje.
Upozoravanje i blokiranje korisnika
Vaše Smernice zajednice treba da upozore korisnike da će njihovi nalozi biti suspendovani ako postupe u suprotnosti sa Smernicama zajednice dva puta u kratkom vremenskom periodu. Njihovi nalozi mogu biti blokirani na nekoliko sati ili na dan.
Uklanjanje komentara
Komentari koji uključuju pretnju, uvredu ili drugi napad na novinara moraju pažljivo da se analiziraju od strane moderatora koji će morati da utvrde da li taj komentar spada u granice legitimne kritike ili je u suprotnosti sa Smernicama zajednice i stoga treba da bude uklonjen. Svaka odluka o uklanjanju komentara koji napada novinara treba da […]
Privremeno odsustvo sa posla
Na osnovu procene emocionalnog bola novinara koji je meta napada, kratkotrajno privremeno odsustvo može da umanji potencijalnu traumu. Davanje odsustva u takvim situacijama je uobičajena praksa u redakcijama, posebno u odeljenjima koja su često izložena nasilnom ili veoma stresnom sadržaju, naročito kod onih koji rade sa sadržajem koji stvaraju korisnici (UGC).
Premeštanje na drugi posao / menjanje lokacije
Na osnovu procene emotivnog bola novinara koji je bio meta napada i nivoa pretnje, slanje na drugu lokaciju ili premeštanje novinara u drugo odeljenje može pomoći da se umanji rizik. Primeri najbolje prakse: Premeštaj Tokom protesta u Gezi parku u Turskoj 2013.
Korak br. 4: praćenje i ponovna procena
Medijske kuće treba da naprave bazu podataka da bi čuvale i pratile razvoj svakog pojedinačnog slučaja uznemiravanja na internetu i mera podrške koje su sprovedene. Ova baza podataka će pomoći da se uradi ponovna procena efikasnosti mera podrške. Menadžment mora da izabere osobu iz redova zaposlenih koja će priređivati i upravljati ovom bazom podataka da bi se pratili svi slučajevi. Idealno bi bilo da to lice bude stručnjak za internet bezbednost, jer ima najbolji pregled mera koje se primenjuju u redakciji za pomoć novinarima koji su meta napada.