Važan aspekt uznemiravanja na internetu i kampanja blaćenja je šteta koju nanose ugledu novinara i poverenju koje novinari uživaju među svojom publikom i zajednicom u celini. Pošto su poverenje i kredibilitet ključni aspekti uspešnog novinarstva, u interesu je medijskih kuća i novinara da preduzmu sve neophodne mere da se zaštite od ovakvih napada i da se suprotstave blaćenjima.
Procena štete koju internet napadi mogu da izazovu biće od pomoći u određivanju količine resursa koje treba uložiti u njihovo suzbijanje.
Polarizovana ili neprijateljska klima:Kampanje blaćenja na internetu generalno imaju za cilj da dovedu do podela i veća je verovatnoća da će privući pažnju publike u već postojećem polarizovanom okruženju ili postojećoj neprijateljskoj atmosferi prema medijskoj kući ili novinarima od strane onih na vlasti.
Kredibilitet: Dok se kampanje blaćenja po definiciji odnose na širenje lažnih informacija o novinarima ili medijskim kućama, neke od njih uključuju elemente koje će publika verovatno shvatiti kao činjenice i na taj način utiču na njeno mišljenje. Stepen kredibiliteta za koji se čini da kampanja blaćenja ima odrediće njenu sposobnost da okrene publiku protiv novinara koji su meta napada ili medijskih kuća i uticaće na njihovu reputaciju.
Obim, doseg i angažovanje: Širenje ili potencijalno širenje kampanje blaćenja mora se uzeti u obzir. Razmotrite sledeće:
• Upotrebu mimova ili razrađenih grafičkih dizajna, jer oni mogu uzrokovati da se poruke brže prenose.
• Upotrebu botneta, koji mogu eksponencijalno povećati širenje.
• Upotrebu specifičnog etiketiranja za opisivanje novinara koje je lako pamtljivo (npr. „neuspešni Njujork tajms”, „britanski špijun”, „narodni neprijatelj”). Čak i ako sama kampanja blaćenja ne potraje, ovi nazivi se često iznova i iznova koriste da bi se podrio kredibilitet novinara ili medija.
• Upotrebu uobičajenih haštagova. Koristite posebne alate za merenje performansi haštaga.
• Potencijal da će kampanja biti preuzeta od strane propagandnih veb sajtova, što može dalje širiti poruku kampanje.
• Da li se čini da je kampanja dirigovana i/ili prati određeni obrazac. Uključivanje uticajne javne ličnosti sa velikim brojem pratilaca na društvenim mrežama koje ima za cilj targetiranje novinara, direktno ili indirektno, povećava širenje kampanje. Napad se zatim uveliko deli od strane pratilaca te osobe, koji ponovo postavljaju i dele organski, stvarajući širi narativ da diskredituju metu.
Relevantnim akterima u redakciji, kao što su osobe za komunikaciju sa publikom, treba obezbediti obuku o strategijama i metodologijama za identifikaciju organizovanih mreža na društvenim mrežama, kao što je analiza društvenih mreža.