Foto: Pixabay

Šta da radite ako ste meta nasilja na internetu:

Prevencija

  • Upoznajte se sa smernicama ili protokolima za bezbednost na internetu u okviru medijskih organizacija koje su vas angažovale. Imajte na umu da se ove smernice redovno menjaju i adaptiraju. Imajte na umu da na osnovu preporuka najboljih primera praksi, mediji treba da učine dostupnim sve informacije koje se tiču uznemiravanja na internetu i za svoje osoblje, kao i za slobodne novinare.
  • Uspostavite kontakt sa timom za bezbednost na internetu u okviru medijske organizacije da biste znali koga i kako da kontaktirate u slučaju nasilja na internetu.
  • Iskoristite sve mogućnosti obuke koje nudi medijska organizacija u vezi sa uznemiravanjem na internetu.
  • Kad god je moguće, učestvujte u formalnim i neformalnim mehanizmima podrške koje daju kolege u medijskoj organizaciji. Mreže podrške kolega su dokazano važan alat za umanjivanje emotivnih posledica po one koji su bili mete nasilja na internetu.

Reagovanje

Ako postoji neposredna opasnost ili fizička pretnja:

  • Ako ste daleko od redakcije, odmah kontaktirajte policiju, pa onda i vašeg urednika, stručnjaka za bezbednost na internetu i sve relevantne grupe podrške koje čine kolege.
    • Pokušajte da dokumentujete sve pretnje ili zastrašujuće objave. Slikajte ekran na mobilnom telefonu. Osim toga, razmislite da zamolite neku drugu osobu da ona napravi sliku ekrana kako biste ograničili vašu izloženost tom materijalu.
  • Ako ste u redakciji, odmah kontaktirajte urednika i stručnjaka za bezbednost na internetu, ako ih imate. Ostanite u redakciji dok ne budu sprovedene adekvatne mere i obavestite porodicu.
    • Dokumentujte sav materijal ili neka ga vaš kolega dokumentuje.

Ako ste meta kampanje blaćenja na internetu ili talasa mržnje, razmislite o sledećim koracima:

Reagovanje na sadržaj:

  • Kontaktirajte relevantnog stručnjaka za bezbednost na internetu u redakciji sa kojom sarađujete. Inače, sve mere i koraci koji su na raspolaganju zaposlenima u redakciji treba da budu dostupni i slobodnim novinarima. Stručnjak za bezbednost na internetu treba da vam pomogne da procenite ozbiljnost slučaja i sve mere koje bi trebalo primeniti.
  • Dokumentujte nasilje (npr. napravite snimak ekrana) ili zamolite kolegu da to učini. Izbegnite preterano izlaganje ovakvim objavama jer je to dobra strategija da svedete dalji emotivni i profesionalni uticaj objava na minimum.
  • Pažljivo razmislite da li želite da odgovorite na nasilne komentare. Inače, najbolje je da izbegnete da ulazite u raspravu sa ljudima koji su vas označili kao metu. Većina stručnjaka smatra da ovo ne dovodi do poboljšanja i da može pogoršati nasilje. Ako izaberete da reagujete, preporučuje se da budete neverovatno ljubazni, da koristite ironiju i humor da biste ublažili tu mržnju i agresiju.
  • Ako niste meta vi, već vaš kolega, koordinišite se sa ostalim novinarima da se angažujete u suzbijanju napada na internetu i pokazivanju podrške u javnosti.

Preventivne mere:

Medijske organizacije za koje pišete treba da sprovedu analizu rizika da bi procenile potencijalni rizik koji dolazi od napada na internetu i preduzele neophodne mere shodno tome. Inače, preporučuje se da razmislite o sledećim koracima kako biste bilo kakvu moguću opasnost sveli na minimum:

  • Isključite opciju za geolokaciju na društvenim mrežama. Izbegavajte da postavljate poruke na društvene mreže iz kojih je vaša dnevna rutina očigledna.
  • Ponovo pregledajte lične naloge na društvenim mrežama i razmislite o tome da uklonite fotografije sa lokacijama koje se mogu lako identifikovati i otkriti vaše obrasce ili lične informacije (sve na osnovu čega se može prepoznati vaše okruženje, pa i registarske tablice). Uradite isto i za informacije o članovima vaše porodice na vašim nalozima: novinarke naročito dobijaju komentare koji se odnose na članove njihove porodice.
  • Onemogućite tagovanje ili pominjanje vašeg naloga na društvenim mrežama.
  • Neko vreme se sklonite sa mreža, naročito što se tiče deljenja ličnih informacija.
  • Privremeno zaštite naloge na društvenim mrežama uz opciju zaključavanja.
  • Ako radite nešto poverljivo, koristite kanale sa enkripcijom da biste komunicirali sa izvorima.

Šira slika:

  • Korisno je da napravite izvesnu distancu kad je reč o vašem slučaju. Pokušajte da uznemiravanje na internetu sagledate kao deo šireg društvenog fenomena, pored toga što to jeste nasilje usmereno na vas lično.
  • Pokušajte da shvatite da vas agresori na internetu napadaju zbog toga što radite –iako se napadi odnose i na vaš lični život. To može biti korisno da se umanji emotivni i lični teret.
  • Razmislite o tome da iskoristite svoje novinarske veštine kao način reagovanja na uznemiravanje na internetu. Znamo da u mnogim slučajevima uznemiravanje nije organsko, već je planirano, ili da ga vodi mreža korisnika povezanih sa političkim strankama ili vladama. Razotkrivanje tih mreža može pomoći da im se oduzme moć i uticaj.

Ostali resursi i vodiči za slobodne novinare