Uznemiravanje na internetu ima tendenciju da targetira novinare na veoma lične načine, a individualne strategije novinara da se s njim nose se razlikuju. Zbog toga je važna detaljna procena psihološkog uticaja internet napada na novinare koji su meta napada kako bi se sprečile i suzbile sve posledice koje proističu iz napada.
Većina novinara sa kojima je IPI razgovarao primetila je da je postojanje otvorenog stava sa razumevanjem psiholoških posledica internet napada ključno da bi se umanjio uticaj internet napada.
U proceni rizika od emocionalnog uticaja, potrebno je proceniti i spoljašnje elemente (karakteristike samog napada i dostupne strukture podrške) i unutrašnje elemente (pojedinačna reakcija na napad).
Spoljašnji elementi:
Diskriminatorni sadržaj:Istraživanje IPI-ja je pokazalo da se internet napadi usmereni na muške novinare koji pripadaju većinskoj grupi i napadi na žene ili pripadnike manjine suštinski razlikuju ne samo po broju, već i po sadržaju. Novinarke i pripadnici manjinskih grupa češće dobijaju komentare na internetu koji ih targetiraju na osnovu njihovog identiteta. Napadi retko kritikuju njihov profesionalni učinak kao takav, već umesto toga vređaju njihov fizički izgled ili percepciju pripadnosti određenom polu ili etničkoj grupi. Ova vrsta sadržaja ima tendenciju da šteti ciljanom pojedincu više nego čak i najoštrija profesionalna kritika.
Traumatične slike: Ovakve vrste napada su obično veoma štetne za novinare zbog različitih faktora. Prvo, činjenica da su novinari stalno izloženi nasilnim, jezivim, pretećim slikama, posebno u slučaju novinarki koje su često na meti živopisnih slika pretnji silovanjem ili pretnje fizičkom povredom, može da dovede do simptoma traume. Kao što Centar za novinarstvo i traumu Dart ističe u prilogu Rad sa traumatičnim slikama, “[…] opasnosti od onoga što psiholozi nazivaju sekundarnom ili posrednom traumatizacijom postaju značajne u situacijama kada se izloženost ponavlja”.
Drugi važan faktor, povezan sa ovim poslednjim, jeste da je veća verovatnoća da će slike biti ponovo objavljene i podeljene od strane korisnika više puta, pa se stoga povećava potencijalna izloženost novinara traumatičnim slikama.
Uhođenje: Komentari koji su lični ili jezivi, posebno oni koji ciljaju na novinarke i za koje se čini da potiču od sajber uhode, izazivaju strah i osećaj nesigurnosti kod novinara koji je meta napada.
Mreža podrške: Novinari su za IPI rekli da, iako je u nekim slučajevima neophodna profesionalna psihološka pomoć, mogućnost da se o napadima razgovara sa ljudima od poverenja može poslužiti kao izvor olakšanja i snage. Stepen pristupa bilo kojoj vrsti mreže podrške – uključujući porodicu, prijatelje i kolege – može uticati na nivo emocionalnog opterećenja uzrokovanog uznemiravanjem na internetu.
Unutrašnji elementi:
U određenim slučajevima, novinari koji su meta napada pokazuju ponašanje proizašlo iz emotivnog bola koje može uticati na njihov radni učinak. To obično uključuje promene u navikama u ishrani ili spavanju, ili prekomernu konzumaciju alkohola ili droga, između ostalog. Sledeći simptomi su među najčešćim indikatorima koje treba uzeti u obzir da bi se procenilo da li nasilje na internetu utiče na novinare:
Simptomi depresije obuhvataju:
- Izuzetno samokritično ponašanje
- Izražavanje beznađa
- Opštu apatiju
- Nizak nivo učinka na poslu
U ekstremnim slučajevima, novinari koji su meta napada mogu pokazati simptome posttraumatskog stresnog poremećaja, uključujući:
- Hiperaktivnost
- Nemogućnost isključivanja
- Hiperbudnost
- Noćne more
- Nedostatak sna
- Nametljiva sećanja: Upad u traumatsko iskustvo, na primer, neželjeno podsećanje na loša sećanja, osećaj straha i zastrašivanja.
Da bi se prepoznali i rešili ovi simptomi, važno je da zaposleni u redakciji budu obučeni o mehanizmima mentalnog suočavanja [pogledajte odeljak Obuka>Mentalno zdravlje] i o karakteristikama uznemiravanja na internetu [pogledajte odeljak Obuka> Svest o fenomenu]
Neki elementi se mogu uzeti u obzir u pokušaju da se proceni verovatnoća da će internet napadi dovesti do emocionalnog bola: