Foto: Canva

Razgovor o uznemiravanju na internetu može biti dosta težak – još uvek tu ima mnogo stigme, srama i optuživanja žrtava kada je reč o nasilju. Ipak, često je važno i u nekim slučajevima neophodno uvući i prijatelje, porodicu i ostale saveznike u sistem podrške.

Kada pričamo o ovoj temi, iako su internet i društvene mreže postali neodvojivi deo karijere i života novinara i pisaca, još uvek ima dosta ljudi koji ne koriste onlajn platforme toliko često – ili uopšte. Kada su ti ljudi vaši prijatelji ili oni koje volite, to može biti veliki izazov i iznuriti vas kada pokušate da im prenesete u kojoj meri i zašto uznemiravanje na internetu utiče na vaš život.

Ako osetite da biste mogli da popričate sa svojom zajednicom za podršku o tome da vas uznemiravaju na internetu, evo nekih od razloga da to učinite:

Praktični razlozi

  • Treba vam pomoć u tome da neko nadgleda vaše naloge na internetu, da dokumentuje vaše uznemiravanje ili da obavesti organe sprovođenja zakona.
  • Želite da upozorite ljude koji vas vole da oni mogu biti uvučeni u nasilje na internetu koje vi proživljavate, ali da i oni mogu postati meta.
  • Vaš onlajn nalog za komunikaciju sa vašim najbližim ljudima može biti ugrožen i treba da obavestite sve ljude koji su navikli da tako komuniciraju sa vama.

 Emotivni razlozi

  • Potrebni su vam podrška i nega da izdržite ili prevaziđete to nasilje.
  • Možda niste raspoloženi za socijalizaciju i ne želite da obavljate neke porodične funkcije a želite da vaši voljeni shvate zašto.

Koje ćete korake preduzeti da razgovarate sa vašom porodicom, prijateljima i poznanicima o nasilju nad vama:

  • Pronađite svoj cilj.

Šta se nadate da ćete postići u ovom razgovoru? Da li želite da obavestite vaše prijatelje/vaše najbliže da trenutno proživljavate uznemiravanje na internetu? Da objasnite zašto vas nema kada su se okupljali da igraju društvene igre? Da upozorite ljude iz vaše zajednice da vaš napadač može napasti i njih – jer se vaše prisustvo na internetu možda ukršta sa njihovim ili možda zato što je neko hakovao vaše onlajn naloge? Možda tražite specifičnu vrstu pomoći – tehničku (npr. zamolili ste nekoga da prati vaš onlajn nalog) ili emotivnu? Započnite ovu vrstu razgovora uz jasnu viziju zašto ga vodite i koju poruku želite da prenesete.

  • Procenite tehnološku sposobnost svoje publike i počnite sa osnovnim stvarima.

Nisu svi upoznati sa internet platformama, da ne pominjemo haos i pustoš koju mogu nastati u profesionalnom životu jedne osobe i uticati na njeno blagostanje. Procenite koliko je vaša publika digitalno sposobna i pismena: ako je taj nivo nizak, spremite se da o nasilju nad vama pričate na jednostavan način, koristeći termine koje je lako razumeti i probajte da budete otvoreni kada vam postave pitanja tražeći pojašnjenje. (To ne mora nužno dovesti u pitanje vaše iskustvo ali će vam tražiti da razjasnite šta se desilo.) Pokušajte da ne koristite previše tehnološkog žargona (mimovi, tvitovi, gifovi, direktne poruke, itd. jer to može zahtevati objašnjenje), probajte najbolje što možete da objasnite gde i kako se desilo nasilje nad vama. (Na Crash Override mreži možete naći odličnu Star Trek analogiju kako izgleda kada koristite previše žargona i pričate o svom internet životu). Možda bi bilo dobro da pripremite nekoliko rečenica ili da čak zapišete nekoliko činjenica o uznemiravanju na internetu i o tome kako to utiče na vas. Kada shvatite odakle želite da krenete, onda odlučite u kakve detalje želite da idete kada je reč o vašem iskustvu.

  • Pripremite se kako ćete govoriti, možda čak spremite i dokumentaciju.

Može vam biti bolno i možete se osećati ranjivo da se stalno vraćate na uznemiravanje koje ste doživeli na internetu dok pričate sa ostalima. Nema ništa loše u tome da zapišete neke stvari i reči koje vam mogu pomoći da izglancate vašu poruku tokom svih ovih razgovora. Ako ste pravili snimke ekrana ili inače dokumentovali nasilje nad vama, možda će vam pomoći da to ponesete sa sobom i poštedite sebe ponavljanja tih bolnih i uvredljivih reči.

  • Naglasite zašto je internet ključan i praktičan alat za vaš posao jer vi pišete da biste zaradili za život.

Iako ne mogu svi razumeti aspekte interneta koji su vama najbitniji, ljudi obično mogu da razumeju zašto su određena sredstva bitna za određena zanimanja. (Baš kao što lekaru treba stetoskop i majstoru treba njegova torba sa alatom, danas novinarima i piscima svuda na svetu treba internet). Pokušajte da svoj odnos sa onlajn platformama objasnite tako što ćete objasniti šta to znači za vaše pisanje. Evo nekoliko primera:

    • „Kao novinaru, Twitter mi pomaže da ostvarim kontakt sa svojim izvorima koji pripadaju različitim sferama života i inače bi mi bilo teško da ih pronađem. Oni mi daju važne savete i informacije koje ubacujem u svoje članke. Ne bih mogao da radim svoj posao tako dobro da nema Twitter-a.”
    • „Zahvaljujući mom blogu potpisao sam ugovor za knjigu. Ako prestanem da pišem blog, razočaraću hiljade mojih pratilaca koji su mi omogućili da napravim karijeru.“
    • „Moja prijateljica je dobila ugovor za svoj roman nakon što je agent pročitao njenu kratku priču, i onda je pronašao preko njene internet stranice. Moram da održavam svoju internet stranicu, da bih i ja bio dostupan za ljude iz sveta izdavaštva i da bi oni možda pronašli šta sam napisao“.
  • Ako razgovor ne ide u smeru u kom ste planirali, ne paničite.

Možete uvek početi razgovor ispočetka. Uzmite čašu vode ili izađite malo na vazduh ako ste uznemirili. Ako osobi sa kojom razgovarate fali empatije da vas razume, ili ako puca od saosećanja, a ne zna kako da vam pomogne, onda se malo odmaknite i razmislite koje su vam opcije. Možete li da porazgovarate sa nekom drugom osobom, nekim drugim prijateljem? Moguće je da vas neće svi podržati niti je to moguće tokom epizode napada na vas na internetu. To nije vaša krivica. Vi svakako pokušajte, ali postarajte se da uvek potražite podršku u vašoj zajednici, bilo onlajn ili u stvarnom životu.

Koji su uobičajeni problemi koji se javljaju kad razgovarate sa prijateljima/najbližima (neki od predloženih odgovora):

  • „Ali to čak nije ni stvaran život – to je život na internetu. To je drugačije“. Objasnite da je vama razlika između „onlajn“ i „stvarnog“ života mnogo manja, naročito kada je reč o vašem pisanju. Danas najveći broj novinara i pisaca prosto zavisi od interneta ili zato što na njemu objavljuju svoje tekstove ili zato što tu reklamiraju svoj posao. Drugi, mnogo konkretniji pristup, ako još i zarađujete od pisanja, jeste da im objasnite da se izdržavate zahvaljujući vašem angažovanju na internetu – jer to kako zarađujete novac je apsolutno vaš stvaran život! Možda neki od ovih odgovora:
    • „Mržnja na internetu može biti uvertira za okrutne posledice u stvarnom životu (postoje istraživanja u kojima se društvene mreže povezuju sa povećanom stopom samoubistva; u skorije vreme kampanje mržnje odlikuje proganjanje i etničko nasilje), što znači da ovo apsolutno jeste problem stvarnog sveta“.
    • „Marginalizovane zajednice zavise od interneta – jedino tako se može saznati za njih i tu mogu dobiti podršku koju ne dobijaju u životu van interneta – za članove ovakvih zajednica, to jeste ’stvaran’ život“.
    • „Ako ste ikada gledali film na Netflix-u ili kupili poklon na Amazonu, znate šta – internet jeste deo vašeg ’stvarnog’ života!“
  • „Zašto se jednostavno ne isključiš sa interneta?“ U zavisnosti od toga zašto neko inače koristi internet, odgovori na ovo pitanje se mogu razlikovati. Konkretni razlozi zbog kojih će vaš sagovornik imati povratnu informaciju ipak moraju biti duži od opštih fraza kao što je „Zato što ja to volim“. Evo nekih primera:
    • „Moj izdavač mi je rekao da ako budem redovno postavljala objave na društvenim mrežama, da će još više ljudi čitati moju sledeću knjigu. Zar to ne bi bilo sjajno?“
    • „Kao novinar, dobijam puno saveta i dojava za priče kada o temama koje istražujem postavljam objave na društvenim mrežama. Sećaš se onog članka o imigraciji koji sam pisao prošle nedelje? Da nije bilo Twitter-a, nikada ne bih našao porodicu koju sam na kraju opisao u priči.“
  • „Statistički je verovatnoća da će neko zaista doći do tvoje kuće i povrediti te zaista mala“. Objasnite im da nije samo do verovatnoće da li će se neka pretnja ostvariti, već do toga kako se vi zbog te pretnje osećate. Objasnite kako jezik pretnje utiče na vaš osećaj lične bezbednosti, da vam to povećava anksioznost i da vas ometa u vašem ličnom i profesionalnom životu – naročito kada ste među ljudima ili svaki put kad izađete iz kuće“.
  • „Zašto ne pozoveš policiju?“ Objasnite im kako se zakoni koji se tiču uznemiravanja na internetu razvijaju– i da ima mnogo potvrđenih situacija kada policija nije uvek bila od pomoći žrtvama nasilja na internetu. Ako ste iz neke zajednice koja inače ima komplikovan odnos sa organima sprovođenja zakona, vi možda imate i dodatni lični razlog zašto ne želite da uključite i policiju.

Ako čitate ovaj tekst i potpuno ste zbunjeni jer što biste uopšte i morali da se branite zašto koristite društvene mreže pred bilo kim iz vašeg društva, to znači da su ljudi oko vas dosta tehnološki potkovani, te samim tim vi možete da vodite efikasne razgovore na ovu temu. Nažalost, nisu svi te sreće.

Tekst je preuzet uz dozvolu sa sajta PEN Amerike, a deo je Priručnika za onlajn uznemiravanje.