Vodič za razgovor sa poslodavcima o nasilju na internetu

U nekim slučajevima može biti korisno ili neophodno da razgovarate sa poslodavcima o nasilju na internetu koje proživljavate.

U Istraživanju PEN Amerika o uznemiravanju na internetu iz 2017. godine koje dožive pisci i novinari, skoro jedna trećina ispitanika je prijavila da je uznemiravanje na internetu uticalo na njihov profesionalni život na neki način – da je, između ostalog, oštetilo njihov ugled, da su ih izdavači odbacili kao klijente, da je to naškodilo prodaji njihovih objavljenih radova, i da ih je to sprečilo da nađu zaposlenje. Mnogi pisci, naročito oni koji tek počinju, kao i slobodni pisci, oslanjaju se na dobar glas i preporuke da bi dobili posao, dok pisci koji su etablirani koriste svoje prisustvo na internetu da bi promovisali svoja najnovija dela. Ako neki trol počne da vas uznemirava na onlajn forumu ili da širi laži o vama koristeći vaš lični onlajn nalog ili čitav niz lažnih naloga, to može imati ozbiljne posledice po vaš profesionalni život.

Kada neke netačne informacije o vama ili one koje nanose štetu vašem ugledu postanu vidljive na internetu, a mogu da ih vide vaši sadašnji ili budući poslodavci, možda je najbolje da to krenete direktno da rešavate, naročito ako već imate dobar odnos sa ljudima sa kojima profesionalno sarađujete. Možda na taj način dobijete i važnog saveznika u procesu. Kada neko od osoba sa kojima profesionalno sarađujete želi da vam pomogne, a ne zna kako, možete ih usmeriti na Primere najbolje prakse za poslodavce koji zapošljavaju pisce i novinare.

Kada treba razgovarati sa ljudima sa kojima profesionalno sarađujete

Kada o uznemiravanju na internetu razgovarate sa trenutnim ili budućim poslodavcem ili sa ljudima sa kojima poslovno sarađujete, to može proizvesti osećanja stida i srama, pa čak i straha od profesionalnih posledica zato što ste „priznali“ tu onlajn aktivnost nad kojom, zapravo, nemate kontrolu. Međutim, razgovor sa ovim ljudima može biti način da steknete saveznike, proširite svoju zajednicu za podršku i steknete nekakvu kontrolu nad nezgodnom situacijom. Institucije koje rade sa piscima ili ih zapošljavaju imaju interes da pre svega zaštite svoj ugled, ali to ne znači da ne mogu da brane ugled svojih pisaca.

Ovo su primeri nasilja na internetu koji mogu uticati na vaš poslovni život:

• Pretnje nasiljem.
• Govor mržnje koji se odnosi na vas.
• Laži koje štete ugledu.
• Organizovane kampanje klevete koje pokreću pojedinci ili grupe (ovo može obuhvatiti napad sa više strana u kojem se koriste stvarni ili lažni internet nalozi da bi se širile zlonamerne poruke na društvenim mrežama, imejlom, u čet sobama, itd.).
• Ad hominem napadi u delu za komentare na članku ili recenzijama na Amazonu (ovo se mora posmatrati odvojeno od negativnih recenzija vašeg rada, zbog kojih se možda ne osećate lepo, ali su neizostavni deo procesa pisanja i objavljivanja – preteći napadi ili ad hominem napadi na vaš identitet ili prosto činjenicu da ste ljudsko biće sigurno ne doprinose javnoj raspravi o vašem pisanju.)
• Objavljivanje seksualno eksplicitnih slika koje su ili verodostojne ili izmenjene tako da liče na vas.

Spisak koraka koje možete preduzeti da razgovarate sa ljudima sa kojima profesionalno sarađujete

1. Morate znati ko je vaša publika i šta je vaša svrha.

Kada odredite gde se u vašem profesionalnom ekosistemu nalazi vaša publika, to će vam pomoći da odredite koliko informacija želite da podelite o nasilju na internetu koje ste doživeli. Da li ćete to podeliti sa:

• Urednikom ili agentom sa kojim imate blizak odnos?
• Urednikom koji vam s vremena na vreme pomogne da dobijete neki posao?
• Potencijalnim poslodavcem kod koga biste mogli raditi u kompaniji za stalno, a došli ste na intervju prvi put?

Potrudite se da testirate koliko je vaša publika tolerantna kada je reč o specifičnoj prirodi nasilja koje ste pretrpeli i to da li se osećate dovoljno slobodno da to podelite. Pretnje seksualnim nasiljem, govor mržnje koji prouzrokuje osećaj straha ili traume u vezi sa vašim kulturnim nasleđem, bilo šta što može vaše ime dovesti u vezu sa seksualnim ili nasilnim slikama, predstavlja temu o kojoj je teško razgovarati u profesionalnom kontekstu. Razmislite o sledećem:

• Da li u vašoj kompaniji postoji menadžer za ljudske resurse koga možete pozvati da vam se pridruži u razgovoru, neko ko je prošao obuku da bude posrednik u osetljivim situacijama?
• Koliko ste bliski sa vašom ciljnom publikom? Da li sa njima imate odnos u kojem možete deliti informacije o ličnom životu bez straha od osude? Ili biste želeli da održite određeni nivo pristojnosti, pa se bavite uznemiravanjem na internetu kojem ste izloženi na opšti način? (Pogledajte ispod korak br. 4 za više informacija.)

Ako ste shvatili ko je vaša publika, pojasnite sebi zašto želite da se pozabavite pitanjem vašeg uznemiravanja na internetu. Da li se brinete:

• Da potencijalni poslodavac može da vas potraži na internetu i shvati šta se dešava?
• Da agent, izdavač ili poslodavac za koga radite na bazi ugovora može da vas otpusti zbog straha da bi njihov brend mogao da se dovede u vezu sa vašim imenom i uznemiravanjem na internetu?
• Da osoba koja vas uznemirava može stupiti u kontakt sa vašim poslodavcem i pokušati da vam namesti otkaz?

U slučajevima koje smo pomenuli (postoji i mnogo drugih razloga iz kojih biste razgovarali sa ljudima sa kojima profesionalno sarađujete – ovaj spisak nije konačan), baveći se pitanjem  uznemiravanja na internetu koje proživljavate nudite širi kontekst i uvid svima kojima je inače nepoznat.

2. Shvatite šta je vaš krajnji cilj.

Kada ustanovite sa kime razgovarate i zašto želite da pričate sa tim ljudima, odredite šta je željeni ishod. Da li želite da:

• Objasnite šta se desilo i ispričate svoju stranu priče?
• Ubedite potencijalnog poslodavca/izdavača da, uprkos negativnim/lažnim informacijama koje kruže o vama na internetu, vredi da uloži u vas kao pisca?
• Zatražite posebnu vrstu pomoći, da recimo, tražite od vašeg poslodavca da:
  • podeli među zaposlenima dopis, bilo interno ili javno, da se zauzima za vas.
  • reaguje na uznemiravanje preko kanala društvenih mreža institucije.
  • uključi obezbeđenje iz kompanije ili zatraži tehnološku pomoć.
  • razmisli da promeni politiku moderacije komentara.
  • preduzme specifične korake kako se ne bi pojačalo nasilje protiv vas (ako hoćete da saznate više, pogledajte Primere najbolje prakse za poslodavce koji zapošljavaju pisce i novinare).

Započnite ovaj razgovor uz jasnu viziju šta želite da postignete. Ovaj krajnji cilj je „vaš argument“ za razgovor: kažite sve direktno na početku pre nego što krenete dublje u razgovor. Recite, na primer: „Ako sad ukucate moje ime u Google, naći ćete potpuno lažan i jako uvredljiv tekst o meni na blogu. Ja bih to da direktno rešim i da ispravim to što tamo piše.“

3. Procenite ko je vaša publika i počnite od najjednostavnijih stvari.

Nisu svi upoznati sa internet platformama, da ne pominjemo haos i pustoš koju mogu nastati u profesionalnom životu jedne osobe i uticati na njeno blagostanje. Procenite koliko je vaša publika digitalno sposobna i pismena: ako je taj nivo nizak, spremite se da o nasilju nad vama pričate na jednostavan način, koristeći termine koje je lako razumeti i probajte da budete otvoreni kada vam postave pitanja tražeći pojašnjenje. (To ne mora nužno dovesti u pitanje vaše iskustvo ali će vam tražiti da razjasnite šta se desilo.) Pokušajte da ne koristite previše tehnološkog žargona (mimovi, tvitovi, gifovi, direktne poruke, itd. jer to može zahtevati objašnjenje), probajte najbolje što možete da objasnite gde i kako se desilo nasilje nad vama. Možda bi bilo dobro da pripremite nekoliko rečenica ili da čak zapišete nekoliko činjenica o uznemiravanju na internetu i o tome kako to utiče na vas. Kada shvatite odakle želite da krenete, onda odlučite u kakve detalje želite da idete kada je reč o vašem iskustvu

4. Odlučite koju količinu sadržaja želite da podelite u profesionalnom kontekstu.

Ovo je za svakoga drugačije u zavisnosti od toga sa kim razgovarate i kog je tipa konkretno uznemiravanje na internetu koje ste doživeli. Jedna od neophodnih mera koja vam može pomoći da prikažete ozbiljnost uznemiravanja na internetu koje ste doživeli jeste da otkrijete detalje nasilja nad vama, ali nekim ljudima nije prijatno da dele sadržaj i detalje koji su seksualno eksplicitne prirode, nasilni ili puni predrasuda. Ako vam nije prijatno da otvoreno govorite o uznemiravanju na internetu, razmislite o tome da u pisanoj formi date prikaz nasilja koje ste doživeli. Ako možete da pričate o uznemiravanju na internetu, pripremite unapred šta ćete reći. Ako ste pravili snimke ekrana ili inače dokumentovali nasilje nad vama, možda će vam pomoći da to ponesete sa sobom i poštedite sebe ponavljanja tih bolnih i uvredljivih reči.

5. Naglasite kako je nasilje koje ste doživeli na internetu uticalo na vaš život.

Ako uznemiravanje na internetu povežete sa konkretnim ishodom, to će ljudima sa kojima imate profesionalni odnos omogućiti da stvari sagledaju sa vaše tačke gledište i to vam možete pomoći da razrešite svaku sumnju oko ozbiljnosti uznemiravanja na internetu koje proživljavate. Koristite rečenice u prvom licu, poput, „Nasilje na internetu utiče na smanjenje moje produktivnosti kao pisca,“ „Plašim se za svoju bezbednost i treba mi vaša podrška“, „Bojim se da je ova epizoda uznemiravanja na internetu koju doživljavam nanela štetu mom ugledu i zaista bih cenio ako biste dali izjavu u moju korist“.

6. Ako razgovor ne ide u smeru u kom ste planirali, ne paničite.

Ako osobi sa kojom razgovarate fali empatije da vas razume, ili ako puca od saosećanja, a ne zna kako da vam pomogne, onda se malo odmaknite i razmislite koje su vam opcije. Da li ima neka druga osoba u instituciji sa kojom poslovno sarađujete da sa njome razgovarate, neko koga možete proizvesti u saveznika u vašoj borbi? Da li bi vam pomoglo da sa svojom ciljnom publikom podelite Primere najbolje prakse za poslodavce koji zapošljavaju pisce i novinare? Moguće da nećete dobiti podršku od svih tokom epizode nasilja na internetu nad vama. To nije vaša krivica. Vi nastavite da se trudite, i uvek tražite podršku od vaših zajednica, bilo na internetu ili van njega.

U nekim slučajevima, poslodavac će možda želeti da sprovede svoju istragu u slučaju nasilja koje ste doživeli i potvrdi vašu stranu priče. To je razumljiv korak koji jedna institucija želi da preduzme, iako je nekada frustrirajuće: oni moraju da brane svoj ugled i verovatno će želeti da potvrde vašu stranu priče pre nego što pokrenu bilo šta. (Posmatrajte to ovako: da je recimo osoba koja vas uznemirava na internetu pozvala vašeg poslodavca da zahteva da vas smesta otpusti, sigurno je da biste voleli da vaš poslodavac pre toga proveri činjenice zbog kojih vas progonitelj optužuje i da proveri da li su ove tvrdnje lažne.) Ako ponudite dokumentaciju koju ste prikupili o uznemiravanju koje ste doživeli na internetu, to može puno pomoći.

Tekst je preuzet uz dozvolu sa sajta PEN Amerike, a deo je Priručnika za onlajn uznemiravanje.