Međunarodni institut za štampu (IPI) objavio je izveštaj u kojem se izučavaju primeri najboljih praksi koje su usvojile redakcije širom Evrope u borbi protiv uznemiravanja na internetu i napada na novinare.

U kontekstu sveukupnog problema uznemiravanja, u ovom izveštaju, koji predstavlja ishod poseta desetinama redakcija u pet evropskih zemalja, naglasak se naročito stavlja na situaciju koju proživljavaju novinarke, za koje se utvrdilo da su meta drugačijeg i zlobnijeg nasilja na internetu za razliku od njihovih muških kolega.

Ovo istraživanje je sproveo IPI u 45 redakcija, intervjuišući urednike, osobe za kontakt sa publikom, urednike društvenih mreža i novinare. U istraživanju su dati i intervjui sa medijskim stručnjacima iz civilnog društva i sa univerziteta. Pored toga, održano je ukupno osam fokus grupa sa novinarkama i slobodnim novinarima kako bi se raspravljalo o merama za sprečavanje i suzbijanje napada koji naročito pogađaju ove grupe.

Iako su su brojni novinari, urednici, menadžeri i drugi stručnjaci koji su doprineli ovoj studiji dobili priliku da govore o problemu uznemiravanja na internetu na rodno neutralan i rodno specifičan način, postoji skoro potpuna saglasnost, i to u svim zemljama i svim posećenim medijskim kućama, da ne samo da su novinarke češće meta onlajn napada, već i da su napadi koje doživljavaju žene posebno zlobni i često veoma seksualizovani.

Pored ispitivanja mera koje su usvojile redakcije, u ovom izveštaju predlaže se i skup mera za medije, urednike, novinare i države, a to su sledeće:

Za medijske organizacije:

  • Uspostavite sistem podrške. To podrazumeva razvoj internih struktura za prijavu i brzu reakciju u slučaju napada na osnovu smernica koje se daju novinarima i medijskim menadžerima.
  • Organizujte obuke za urednike, moderatore i novinare o upravljanju rizikom od traume, podizanju nivoa svesti o uznemiravanju na internetu i digitalnoj bezbednosti. Obuka treba da se održava redovno jer se i sama priroda digitalnih napada stalno menja (pokušaji hakerskih napada, fišing, itd.).
  • Napravite bazu podataka sa dnevnikom pretnji i napada na novinare i preduzetim akcijama u odnosu na napade. Ova baza je korisna za praćenje slučajeva i njihovog trenutnog statusa – npr. status policijske istrage, da li je osoba koja je meta napada dobila psihološku ili druge vrste pomoći, kao i kolika je efikasnost sprovedenih mera.
  • Obavite dve različite vrste procene rizika: procenu rizika u vezi sa ozbiljnošću pretnje na objavi ili u poruci, kao i emotivni uticaj na novinara koji je bio meta. Ovi rizici nisu uvek povezani. U procenu treba da se uključi, kad je to moguće, tim za digitalnu bezbednost, urednik ili glavni menadžer, pravni tim i novinar.

Za države:

  • Podižite nivo svesti među javnim službenicima, naročito među policijskim i sudskim vlastima o relevantnim aspektima onlajn uznemiravanja, pretnjama i uvredama, kao i o tome koji su pravni lekovi dostupni novinarima koji su meta nasilja na internetu.
  • Izaberite nekog posvećenog tužioca, ili tim tužilaca da se bave onlajn pretnjama. Uzmite u obzir ravnotežu polova kada birate tužioce zbog toga što su onlajn napadi na žene često veoma seksualizovani.

U ovom istraživanju se naročito ispituju mere koje su sprovele redakcije u okviru četiri različita domena: mehanizmi pre- i post-moderacije za komentare na sajtu i objave na društvenim mrežama, strategije psiho-socijalne podrške, pravna pomoć i, na kraju, koordinacija sa platformama društvenih mreža kako bi se rešavale kampanje onlajn nasilja protiv novinara.

Preuzmite izveštaj „Najbolje redakcijske prakse za odgovor na onlajn nasilje protiv novinara“