Međunarodni centar za novinare (ICFJ), uz podršku UNESCO, objavio je revolucionarno i obimno globalno istraživanje o onlajn nasilju protiv novinarki, pružajući dokaze o zabrinjavajućim trendovima i nudeći rešenja za prevazilaženje ovog štetnog problema.

Zastrašivanje: globalna studija o onlajn nasilju protiv novinarki je geografski, lingvistički i etnički skup najrazličitijih istraživanja ikada objavljenih na ovu temu. Ova publikacija od 300 strana je završetak trogodišnjeg istraživačkog projekta koji je UNESCO naručio još 2019. godine.

Urednice ovog izdanja su dr Džuli Pozeti i Nabila Šabir iz ICFJ, a istraživanje se zasniva na svedočanstvima više od 850 novinarki širom sveta koje su uradile anketu i obavile intervju sa timom međunarodnih stručnjaka koje je predvodilo odeljenje za istraživanje iz ICFJ-a.

„Zastrašivanje“ (engl. Chilling) podrazumeva i tri velike studije slučaja koje sadrže veliku količinu podataka. Čitaoci na osnovu ove tri studije mogu ući u srž onlajn nasilja kroz analiziranje skoro 3 miliona objava na društvenim mrežama. U studijama slučaja, koje su sprovedene u saradnji sa informatičarima Univerziteta u Šefildu, fokus je na iskustvima tri novinarke: Marije Reze, Kerol Kedvoler i Marijane Spring.

Novinarke koje su učestvovale u istraživanju su rekle da su doživele različite vrste onlajn nasilja, uključujući i pretnje seksualnim napadom i fizičkim nasiljem, nasilan jezik, uznemirujuće privatne poruke, pretnje narušavanju njihove profesionalne ili lične reputacije, lažno predstavljanje putem izmenjenih fotografija i finansijske pretnje.

„Zastrašivanje“ osvetljuje stalne izazove sa kojima se susreću novinarke izložene velikoj i stalnoj količini onlajn nasilja širom sveta, uključujući i sve metode dezinformacije i uticaja pandemije kovid-19 koji su produbili ovaj problem. U ovom delu se obraća posebna pažnja na prirodu višestrukog nasilja – na primer, kada se u okviru onlajn napada preklapaju rasizam i predrasude sa mizoginijom.

Kompletna studija sadrži sledeće:

  • 35 ključnih nalaza koji ukazuju na to da postoji potreba da se reaguje na onlajn nasilje i da se ojača tehnološka sofisticiranost i koordiniše saradnja
  • 106 preporuka za mere koje su osmišljene za međuvladine organizacije, države, velike tehnološke kompanije, novinsku industriju, pravne i sudske aktere i građansko društvo
  • Alat koji sadrži 25 koraka za stvaranje odgovora na onlajn nasilje uz poštovanje slobode izražavanja
  • Analizu 10 globalnih trendova u okviru rodno-zasnovanog onlajn nasilja
  • Sistematizaciju 12 globalno prepoznatljivih vrsta i metoda napada u svrhu pripreme
  • Detaljnu procenu međunarodnih pravnih okvira za rešavanje rodno-zasnovanog onlajn nasilja protiv novinarki (jer UN prerađuje svoj desetogodišnji Akcioni plan za bezbednost novinara)

U periodu trajanja istraživanja, pre nego što je objavljena publikacija o studiji, UNESCO i ICFJ su objavili Izveštaj o predstavljanju rezultata globalne ankete (2020), Raspravu o istraživanju (2021), i dva pojedinačna poglavlja koja su izdvojena iz studije: Šta mogu da urade medijske kuće da suzbiju rodno-zasnovano nasilje na internetu? (2022) i Procena odgovora velikih tehnoloških kompanija na rodno-zasnovano onlajn nasilje protiv novinarki (2022).

Glavni rezultati globalne ankete iz 2020. godine

  • Svaka treća od četiri ispitanice (73%) rekla je da je doživela nasilje na internetu.
  • Novinarke koje su učestvovale u anketi doživele su pretnje fizičkim (25%) i seksualnim nasiljem (18%).
  • Jedna od pet ispitanica (20%) rekla je da je doživela napad ili nasilje u stvarnom životu zbog incidenata koji su pokrenuti na internetu.
  • Uticaji onlajn nasilja na mentalno zdravlje su najčešće identifikovane posledice (26%). Dvanaest procenata ispitanica je reklo da je tražilo medicinsku ili psihološku pomoć zbog efekata onlajn nasilja, a 11% je reklo da su zbog toga uzele slobodne dane.
  • Skoro polovina (48%) žena je rekla da su doživele uznemiravanje putem neželjenih privatnih poruka.
  • Glavna tema najčešće povezana sa povećanim brojem napada je rod (47%), zatim politika i izbori (44%), kao i ljudska prava i socijalna politika (31%).
  • Od ukupnog broja, 41% ispitanica kaže da su bile mete onlajn napada povezanih sa dirigovanim kampanjama dezinformacija.
  • Drugi najčešći izvor napada i nasilja su bili politički akteri (37%), odmah posle „anonimnih ili nepoznatih napadača“ (57%).
  • Facebook je označen kao najmanje bezbedna platforma od pet platformi ili aplikacija koje koriste učesnice, gde je skoro dvostruko veći broj ispitanica opisao Facebook kao „veoma nebezbedan“ u poređenju sa Twitter-om. Na njemu je isto tako među učesnicama prijavljen daleko veći broj incidenata (39% u poređenju sa 26% na Twitter-u).
  • Samo 25% ispitanica je svojim poslodavcima prijavilo incidente koje su doživele usled nasilja na internetu. Glavni odgovori koje su dobile su sledeći: nije bilo odgovora (10%), a dobili su i savete poput „moraš da oguglaš“, ili „očvrsni“ (9%). Dva procenta ispitanica je odgovorilo da su ih pitali čime su one doprinele da isprovociraju napad.
  • Novinarke koje su učestvovale u anketi su najčešće naglašavale (30%) da reaguju na nasilje koje su doživele na internetu tako što se samocenzurišu na društvenim mrežama. Dvadeset procenata je opisalo kako su se povukle iz svake vrste onlajn interakcije, a njih 18% je naročito izbegavalo da uđe u bilo kakav odnos sa publikom.
  • Onlajn nasilje u velikoj meri utiče na zapošljavanje i produktivnost ispitanica. Od svih ispitanica, njih 11% prijavilo je da su odsustvovale sa posla, 38% se isključilo iz posla u smislu vidljivosti (recimo, tako što su zamolile da ih skinu sa programa ili su počele da koriste pseudonime kada se potpisuju na internetu), njih 4% je dalo otkaz, a 2% je čak u potpunosti napustilo novinarstvo.

Pročitajte istraživanje Zastrašivanje: globalna studija o onlajn nasilju protiv novinarki.