Foto: Canva

Doksing – javno objavljivanje privatnih ili osetljivih informacija je taktika koju napadači koriste da uznemiravaju i zastrašuju lica na internetu – mete svojih napada, kako bi povećali njihovu ranjivost i izloženost dodatnim napadima.

Nasilni trolovi umeju da otkriju i objave adresu svoje žrtve, njen broj telefona, gde radi, naziv osnovne škole u koju ide dete te osobe ili neke druge lične podatke koje mogu da nađu. Iako su neki od ovih podataka inače dostupni u bazama podataka na internetu ili na veb sajtovima, namera osobe koja uznemirava jeste da ih objavi široj publici da bi pretila, zastrašila ili pojačala stepen nasilja nad svojom žrtvom.

Pisci i novinari koji pišu o kontroverznim temama su naročito osetljivi na doksing. Srećom, postoje neki koraci koje možete preduzeti da biste se zaštitili:

  • Pretražite svoje ime u Google-u.

Pretražite sve moguće oblike svog imena na Google-u, svoj broj telefona, kućnu adresu i nadimke na internetu. Proverite pre toga da niste ulogovani na vaš nalog na Google-u (to može uticati na rezultate koje dobijete). Unesite svoje podatke za pretragu u druge pretraživače (u SAD se koriste Bing i DuckDuckGo). Iskoristite neki od saveta za Google pretragu. Na koje ste sve podatke naišli? Gde se pojavljuju? Na nalozima društvenih mreža, u biografijama zaposlenih, veb stranicama kompanija?

  • Pogledajte šta sve sajtovi koji raspolažu i trguju podacima znaju o vama.

Ovakvi sajtovi za podatke – kao što je Spokeo, Intelius, AnyWho, Whitepages itd. – pretražuju internet da bi prikupili vaše privatne podatke i prodali ih kompanijama, pojedincima i drugim sajtovima koji se bave istom delatnošću. Ako se zovete Petar Petrović, možda će sve biti u redu (anonimnost je zagarantovana u moru Petra Petrovića), ali mnogi od nas nisu te sreće.

  • Probajte obrnutu pretragu slika.

Pretražite svoje ime na Google-u da biste videli vaše slike dostupne na internetu. Onda kliknite desnim klikom na sliku i izaberite „pretraži ovu sliku na Google-u“ da biste videli gde se još pojavljuju ove slike i kako se koriste. Možete ubaciti i profilne fotografije sa Twitter-a, Facebook-a, Instagram-a ili LinkedIn-a i probati obrnutu pretragu koristeći platforme kao što su Yandex ili TinEye. Nemojte samo ubacivati u pretragu privatne slike ili slike osetljivog sadržaja!

  • Pratite da li postoji upad u podatke.

Ako dođe do ozbiljnog upada u podatke, vaši privatni podaci mogu biti otkriveni. Ako želite da proverite da li su vaši imejl nalozi bili pod napadom, to se može videti na sajtovima Haveibeenpwned.com ili Firefox Monitor. Za svaki nalog koji je bio kompromitovan odmah promenite lozinku i nemojte je više koristiti. Možete postaviti i alarm na ovim sajtovima da biste saznali, ako se to nekad desi, da li je neki od vaših naloga među nalozima na kojima je došlo do curenja podataka – iskoristite opciju „obavesti me“ na stranici ovih sajtova.

  • Uradite reviziju svojih društvenih mreža.

Nasilnici će pročešljati vaše naloge na društvenim mrežama tražeći privatne podatke koje mogu da iskoriste protiv vas – neki tvit na koji ste zaboravili i kog se stidite, fotografiju koja odaje vašu lokaciju. Platforme društvenih mreža isto tako nastoje da podelite što je moguće više ličnih podataka, pa često sakriju podešavanja za privatnost i automatski ih podese na opciju „javno“. Trgovcima podacima idu u korist labava podešavanja u vezi sa privatnošću, te samim tim lakše iskopaju podatke o vama.

  • Pregledajte biografije, radne biografije i lične veb sajtove.

Proverite vaše lične podatke koji su na mreži zbog vašeg profesionalnog onlajn prisustva. Da biste proverili da li PDF verzija vaše radne biografije pluta negde internetom, probajte da guglate na sledeći način: „ [ime] [prezime]“ filetype:pdf. (Ovakva vrsta sofisticirane pretrage zove se “Google dorking” i možda deluje malo blesavo, ali je dosta korisno.) Bez obzira na to kakvu radnu biografiju ćete otkriti, postarajte se da se rešite vaše kućne adrese, privatne imejl adrese i privatnog broja telefona (zamenite ih verzijama koje smeju biti javno dostupne svima).

Možda ste se uznemirili kad ste shvatili šta sve postoji negde na internetu. I šta ćete sada? Dobra vest je da postoje stvari koje možete uraditi kako biste uklonili postojeće privatne podatke i smanjili mogućnost da se ponovo pojave. Iako ne postoji stoprocentna zaštita vaše privatnosti i bezbednosti na internetu, cilj je otežati nasilnim trolovima da vam nanesu štetu.

Podesite ovaj alarm da vas obavesti kada se na internetu iznenada pojavi vaše puno ime i prezime, broj telefona, kućna adresa ili drugi lični podaci koji vas brinu, što možda može značiti da neko hoće da sprovede doksing nad vama.

  • Očistite svoje podatke.

Iako je inače skoro pa nemoguće sprečiti trgovce podacima da prikupe vaše lične podatke, barem dosta toga možete izbrisati. Možete sami to uraditi besplatno, ali to zahteva puno truda. Na sajtu Kako da se skinem sa spiska trgovaca podacima pogledajte iscrpni spisak svih sajtova koji prikupljaju podatke i trguju njima. Tamo imate uputstva kako da uklonite svoje podatke. Ako nemate mnogo vremena, počnite sa najvećim trgovcima na veliko: Epsilon, Oracle i Acxiom. Mora da vam pređe u naviku da te baze podataka proveravate dva puta godišnje jer vaši podaci mogu biti ponovo objavljeni iako ste ih uklonili. Možete platiti usluge servisa kao što je DeleteMe ili Reputation Defender da to urade u vaše ime. Ako vam treba još informacija o tome kako da izbrišete svoje podatke sa sajtova trgovaca podacima, pogledajte ovaj koristan članak.

  • Tražite od Google-a da izbriše vaše lične podatke

Možete zatražiti od Google-a da vaše lične podatke izbriše iz rezultata pretrage. Ovde možete naći uputstvo sa svim detaljima ovog postupka koje je pisao urednik za tehnologiju u kompaniji Yahoo. Važno je da imate na umu da treba odabrati opciju uklanjanja ličnih podataka i iz Google pretrage i sa drugih sajtova.

  • Napravite više različitih imejl naloga u različite svrhe.

Trebalo bi da imate barem tri imejl adrese: profesionalnu, ličnu i „adresu za spamove“. Vaša lična imejl adresa je za privatnu prepisku sa bliskim prijateljima, porodicom i ostalim osobama kojima verujete – najbolje je da ovu imejl adresu ne objavljujte nigde na internetu. „Adresu za spamove“ koristite da se prijavite na naloge, servise i promocije. Imejl adresu koju koristite za posao (bez obzira na to da li ste slobodan novinar ili ste povezani sa nekom organizacijom) može objaviti javno. Kao i kod vaših naloga na društvenim mrežama koje vide svi, možda ćete želeti da iz imejl adrese izostavite informacije koje bi možda mogle da otkriju nešto o vama (npr. puno ime, etničku pripadnost, datum rođenja, religijsku pripadnost, lokaciju, itd.).

  • Neka podešavanja na vašim nalozima na društvenim mrežama budu jako striktna.

Strateški odredite koje platforme koristite u koju svrhu. Ako koristite platformu za ličnu upotrebu (kao što je deljenje fotografija sa prijateljima i porodicom na Facebook-u ili Instagram-u), onda postavite striktna podešavanja privatnosti. Ako koristite platformu u profesionalne svrhe (da pratite najnovije vesti na Twitter-u ili postavljate linkove do vaših članaka), možda ćete neka od podešavanja postaviti tako da sadržaj bude javno dostupan – tada izbegavajte da stavljate osetljive lične podatke i slike (datum rođendana, broj telefona, lokaciju, kućnu adresu, imena članova porodice i fotografije itd.). U nastavku su linkovi za podešavanja privatnosti na nekoliko većih platformi. Ako želite još više informacija, pogledajte Kontrolni spisak o bezbednosti i privatnosti na društvenim mrežama koji je napravio New York Times.

Počnite od toga da ograničite praćenje lokacije na svim aplikacijama na kojima je to moguće tako što ćete proveriti podešavanja za svaku aplikaciju na telefonu, jer u suprotnom bi sumnjive aplikacije mogle prodati vaše podatke o lokaciji još sumnjivijim trgovcima podataka. Da se na vašim objavama, fotografijama i statusima na društvenim mrežama ne bi delila vaša lokacija u realnom vremenu, proverite podešavanja na svakoj platformi i isključite servise za lokaciju. Možda da počistite meta podatke za sve vaše fotografije koje ste postavili na internetu, jer meta podaci podrazumevaju i vreme, datum i lokaciju nastanka fotografije, a to mogu i drugi da vide. Da biste očistili meta podatke sa fotografija koje postavljate na internet, možete upotrebiti alat kao što je ImageOptim ili iskoristiti ovaj PROFESIONALNI SAVET: skinite aplikaciju Signal za slanje poruka i pošaljite fotografije sami sebi (na taj način se automatski čiste svi meta podaci sa njih) i onda ponovo sačuvajte te fotografije na telefon.

  • Imajte na umu kako rade servisi i aplikacije trećih strana.

Kada na nekom novom softveru ili servisu treba da kreirate novo korisničko ime i lozinku, da li tada birate opciju „prijavi se“ automatski preko Google-a ili Facebook-a? Ako to radite, možda na taj način ovom softveru ili platformi kao trećoj strani na mala vrata dajete mogućnost da prati vaš imejl nalog, nalog na društvenim mrežama ili da proba da pristupi spisku vaših kontakata, vašim fotografijama, lokaciji itd. Najbolje je da izbegnete pravljenje naloga kroz Google ili Facebook i umesto toga koristite alat za upravljanje lozinkama.

  • Budite urednik svog ličnog sadržaja.

Razmislite kada i gde želite da dajete svoje podatke na internetu. Imajte na umu da kada potpišete onlajn peticiju, vlasnik sajta možda može odlučiti da podeli vaše podatke. Pre nego što bilo šta objavite, pregledajte sav tekst na vašim tvitovima, u porukama na Facebook-u, objavama na Instagram-u, itd. Ima li tu nekih informacija koje bi mogle otkriti vašu lokaciju? Spisak osoba sa kojima ste u kontaktu? Ili kontakt vaših najbližih? Ako osetite da bi vas mogli zbog te objave napasti na internetu, trebalo bi je urediti. Profesionalni saveti: 1) da biste videli šta je od podataka javno dostupno, proverite da li ste se izlogovali iz svog naloga, 2) proverite šta mogu da vide vaši prijatelji, zamolite prijatelja da ode na vaš nalog i napravi snimak ekrana, i na kraju, 3) ako se brinete da vaši stari tvitovi mogu da se upotrebe kao oružje protiv vas, podesite automatski brisač da izbrišete svoje stare tvitove.

  • Razmislite o tome da koristite pseudonim.

Za mnoge pisce i novinare ovo nije opcija – vaše ime je način na koji zarađujete hleb i naravno da se ponosite kada se vaše ime povezuje sa onim što ste napisali (tako i treba!). Ali ako imate mogućnost ili želite da koristite pseudonim kada objavljujete članak za koji znate da može da izazove reakciju punu mržnje na internetu, naročito ako ste pisac koji tek počinje karijeru ili ste počeli da radite na projektu koji nije povezan sa vašim profesionalnim životom – pseudonim vas može spasiti da ne budete meta još jačih oblika uznemiravanja na internetu, a da publika istovremeno čita šta ste napisali. Dodatne informacije o ovoj temi možete naći u uputstvu za rodne i tehnološke resurse koje je nastalo kao projekat Kolektiva za taktičke tehnologije.

  • Zapamtite: vaša porodica i prijatelji isto tako mogu biti žrtve doksinga.

Ako verujete da postoji rizik da postanete žrtva doksinga, možete da razgovarate sa najbližima o tome kako oni koriste internet i koje informacije otkrivaju o sebi na mreži. Možete ih i sa puno poštovanja zamoliti da budu pažljivi kada na internetu objavljuju nešto o vama i kada vas taguju. Visokorizične mete doksinga mogu nenamerno izložiti članove svojih porodica, naročito, recimo, pisac koji piše o kontroverznoj temi. (Reporteri koji pišu o belačkoj supremaciji su, na primer, shvatili da su njihove porodice podložnije nasilju na internetu).

Ovde je dat adaptirani članak sa linka Kako da sami sebe doksujete (pomalo), koji je objavljen na sajtu Slate.com u februaru 2020. godine i napisan uz konsultacije sa stručnjacima za sajber bezbednost iz Fondacije za slobodu štampe.

Ako vam treba pomoć u primeni ovog malog vodiča ili želite da saznate više, pogledajte naše fantastične, interaktivne alate prilagođene korisniku: Planer za bezbednost sa sajta Consumer Reports i Skup alata iz sajber bezbednosti za novinare koji je napravio Globalni sajber savez.

Tekst je preuzet uz dozvolu sa sajta PEN Amerike, a deo je Priručnika za onlajn uznemiravanje.