O platformi „Na prvoj liniji“

Ova platforma je nastala zahvaljujući saradnji sa Međunarodnim institutom za štampu (International Press Institute – IPI). NUNS i BIRN se zahvaljuju Međunarodnom institutu za štampu na ustupljenim tekstualnim i video materijalima koji su prvobitno objavljeni na platformi On the Line. 

Šta je problem?

Uvod

Istorijski gledano, štampa je istrpela različite vrste pritisaka i pokušaja ućutkivanja. Međutim, kako su se pojavljivale nove tehnologije, pojedinci, politički lideri, kriminalne organizacije i moćni privredni subjekti našli su nove kanale da bi ostvarili svoj cilj zauzdavanja nezavisnog novinarstva.

Digitalno novinarstvo i društvene mreže su pomirile jaz između novinara i njihove publike i omogućile uspon nezavisnih glasova u teškim i represivnim političkim i kulturnim kontekstima širom sveta. Ipak, državni akteri i moćne institucije koriste iste nove tehnologije da kontrolišu javni diskurs i nametnu narativ u svrhu ispunjenja svog plana, uključujući i umnožavanje dezinformacija, kao i organizovane napade i kampanje blaćenja pojedinih novinara i medijskih kuća u nameri da ih ućutkaju i diskredituju. Čak i onda kada ne postoje organizovani akteri, ove tehnologije mogu dati pojedincima novi portal da na novinarsko izveštavanje reaguju na krajnje ličan, agresivan i nasilan način, koristeći prednosti anonimnosti koje navodno nudi internet.

Bez namere da se kriminalizuju ove nove tehnologije ili platforme na kojima rade, cilj platforme „Na prvoj liniji“ jeste da se naglase mere koje redakcije mogu da sprovedu da bi zaštitile novinare koji su meta napada od profesionalnog i emotivnog uticaja koji nastaje kao posledica ovog novog oblika uznemiravanja i opasnost po novinarske slobode koja prati onlajn uznemiravanje.

Onlajn uznemiravanje

Onlajn uznemiravanje je širok koncept koji se stalno menja zbog same prirode tehnologija kroz koje se propagira. To je možda najlakše razumeti kada se shvati šta je cilj: ućutkivanje novinara koji pokrivaju određene političke i društveno sporne teme ili izražavaju drugačija mišljenja. Ovo ućutkivanje se postiže, sa jedne strane, stvaranjem straha i autocenzurom među novinarima, a sa druge strane, diskreditovanjem novinara u očima javnosti, čime dolazi do gubitka poverenja – a to je najvažnija novinarska roba – ili gubitka posla.

Postizanje ovog cilja uključuje širok spektar sredstava kao što su pretnje nasiljem, blaćenje i etiketiranje, uhođenje na internetu i namerno ometanje komunikacije (trolovanje), uvrede i propaganda, kao i hakovanje i širenje privatnih informacija o novinarima. „Nasilje na internetu“, „onlajn napadi“ i „onlajn pretnje“ prestavljaju termine kojima se opisuju aspekti ovog fenomena.

Kada se objašnjava šta je onlajn uznemiravanje, mogu se identifikovati tri odvojena elementa: počinioci, obrasci i metode koje se koriste.

Počinioci: onlajn uznemiravanje u kome je meta novinar može poticati od pojedinca koji nema baš jasan plan osim da se izjasni protiv ili da bude ljut zbog novinarskog sadržaja, čak i ako su možda te emocije podstaknute retorikom ili stavovima koji postoje u određenom društvenom kontekstu. Međutim, onlajn napadi mogu biti i delo grupe pojedinaca i potiču sa različitih naloga, što pokazuje određeni nivo organizacije i koordinacije. Kada se na tim nalozima dele iste ili slične poruke, ili kada ih dele pojedinci, time se pokazuje da je to u stvari dirigovana podrška u svrhu nekog političkog, ekonomskog ili drugog interesa, a to može biti i deo vladine ili državne strategije da se diskredituje kritičko novinarstvo. U tom slučaju, ti ljudi se često oslovljavaju kao „armije trolova“ ili „internet brigade“.

Obrasci: obrasci uznemiravanja u velikoj meri pokazuju ko su učesnici. Nasilje na internetu koje dolazi od strane pojedinca koji nastupa u besu (organski) često se dešava u nepravilnim razmacima i zavisi u stvari od toga kada, gde i kako taj pojedinac pristupa sadržaju.

Dirigovani (orkestrirani) napadi na novinare, sa druge strane, funkcionišu na osnovu određene logike i često podrazumevaju veliki broj poruka (koje na prvi pogled nisu povezane) kojima se preti određenoj meti ili se teži ka tome da se uništi reputacija novinara koji je meta kroz blaćenje (koriste se reči kao što je „izdajnik“) ili se novinar optužuje za pristrasnost.

Ove vrste organizovanih napada pokazuju određene sličnosti. Obično se događaju u kratkom periodu od 24 do 48 sati kada neka uticajna ličnost pošalje prvu poruku koja je usmerena na metu, a onda i verni pratioci krenu da je šire. U drugoj fazi, te iste poruke kreću „organski“ da se usvajaju i da ih na društvenim mrežama šire stotine hiljada pratilaca, na taj način kreirajući utisak masovnog napada na novinara. U trećoj fazi, propagandni sajtovi, često povezani sa onima koji počinju napade, kreću da prate ovaj trend „potvrđujući“ te napade. Na kraju, te etikete koje se koriste u napadu se iznova koriste protiv novinara, stvarajući tako dugoročnu stigmatizaciju u očima javnosti.

Metode: Onlajn uznemiravanje i nasilje može imati različite oblike. To podrazumeva:

  1. direktne pretnje nasiljem, npr. poruke koje sadrže jasne pretnje smrću ili telesnim povredama. Ove poruke mogu biti isto tako veoma eksplicitne.
  2. implicitne pretnje: implicitne pretnje su česte jer dozvoljavaju počiniocima da se kriju iza određenog nivoa poricanja. Npr. „Pripazi se svaki put kada prelaziš ulicu“. 
  3. verbalno nasilje: poruke koje sadrže uvrede, koje se mogu razlikovati u zavisnosti od konteksta. Npr. ako nekoga nazovete „psom“, to u arapskom svetu ima drugačije značenje nego u Evropi.
  4. namerno ometanje komunikacije (trolovanje): konstantne i ponavljajuće poruke izvrgavanja ruglu. Iako su pojedinačno manje intenzivne, ove vrste poruka lako mogu postati preplavljujuće kada ih ima previše.
  5. poruke blaćenja: ove poruke su deo napora da se osoba koja je meta i njen rad predstave kao nepatriotske, pune predrasuda ili u službi određenog interesa.
  6. lažno predstavljanje na internetu: ovo se dešava, npr. kada anonimni korisnik napravi nalog lažno se predstavljajući da je novinar koji je meta i koristi taj nalog da postavlja komentare koji će uticati na kredibilitet novinara.
  7. doksing – razotkrivanje ličnih podataka: objavljivanje ličnih i osetljivih informacija o novinaru koji je meta, kao što je recimo broj telefona, adresa stanovanja ili ime škole u koju idu deca novinara.

Uticaj onlajn uznemiravanja

Postoje dokazi da onlajn uznemiravanje može dovesti do ozbiljnih profesionalnih i ličnih posledica po novinare, što može dovesti do dugoročnih posledica po zdravlje kao što su depresija i posttraumatski poremećaj (PTSP). Čak i niži nivo uznemiravanja, koje se dešava jedan dan, pa prestane, pa se pojavi opet, može biti neverovatan izvor stresa za zaposlene novinare, što im može još više otežati rad. Postoji i stalno prisutni rizik da se onlajn nasilje može pretvoriti u fizičko nasilje, što predstavlja opasnost za novinare i njihove porodice, a u nekim slučajevima ih primorava i da u potpunosti preokrenu svoj poslovni i privatni život.

Međutim, ne treba shvatiti da je onlajn uznemiravanje „profesionalna opasnost“ koja prati samo medije i novinare. Sasvim suprotno: onlajn uznemiravanje ima ozbiljne posledice za slobodan protok informacija koje su neophodne u demokratskom društvu. Sa jedne strane, novinari koji se plaše da budu meta napada mogu podleći autocenzuri, čime se javnost lišava suštinskih vesti i informacija. Sa druge strane, dugoročno uznemiravanje i dirigovane kampanje blaćenja urušavaju poverenje koje postoji između novinara i njihove publike, i poništavaju uticaj rada novinara u interesu javnosti – naročito u istraživačkom novinarstvu. U tom smislu, celo društvo bi trebalo da se postara i obezbedi novinarima da rade bez straha od uznemiravanja i nasilja.

Treba razumeti da suzbijanje onlajn uznemiravanja nikako ne podrazumeva ni demonizaciju a ni kriminalizaciju društvenih mreža, jer one, po mišljenju IPI, igraju suštinsku ulogu u konsolidaciji i razvoju demokratije u mnogim zemljama, a istovremeno i omogućavaju pojedincima da se čuje njihov glas i da učestvuju u debatama koje se vode u interesu javnosti. Važno je i shvatiti da nisu svi oblici onlajn uznemiravanja protiv zakona, mnogi postupci koji se smatraju „uznemiravanjem“ potpadaju pod slobodu izražavanja i mogu biti potpuno legalni. U širem smislu to je dobro. Ali govor ne mora da bude nezakonit da bi imao štetan uticaj na novinarski rad i slobodu štampe. U tom smislu, suzbijanje onlajn uznemiravanja se odnosi na to da treba pomoći redakcijama i novinarima da se nose sa fenomenom koji ograničava njihovu slobodu i da se istovremeno promovišu zdravi razgovori i interakcija zasnovana na poštovanju između novinara i njihove publike.

Rod, manjinski status i intersekcionalnost

Rezultati mnogih istraživanja pokazuju da onlajn uznemiravanje ima snažnu rodnu komponentu. U okviru izveštaja IPI „Najbolje redakcijske prakse u borbi protiv internet nasilja nad novinarima“ daje se rezime rezultata nastalih nakon poseta 45 redakcija u Evropi, i skoro svi se slažu, u svim državama i novinskim agencijama koje je IPI posetio, da ne samo da su novinarke češće meta internet napada, već i da su napadi koje dožive žene posebno okrutni i često veoma seksualizovani.

Nema sumnje da postoji veza između određene teme o kojoj piše novinar ili novinarka i pratećeg nivoa mržnje koju on ili ona dobija putem internet kanala. Pokrivanje određenih osetljivih, polarizujućih tema nosi sa sobom veliku verovatnoću uznemiravanja. Međutim, iako i muškarce kritikuju, vređaju i prete im na osnovu njihovog profesionalnog rada (informativnih sadržaja i objava na društvenim mrežama), napadi na žene se uglavnom fokusiraju na samu novinarku i njene fizičke osobine.

Nasilje koje se zasniva na rodu zavređuje posebnu pažnju. Nasilni, seksualizovani napadi na novinarke su veoma ozbiljni i predstavljaju snažan izazov osobi koja je meta napada da uopšte obavlja svoj posao; ovi napadi isto tako predstavljaju odraz skrivenih i široko-rasprostranjenih mizoginih osećanja koja postoje u svim društvima, a na kraju doprinose i tome da se ovakva osećanja učine legitimnim i normalnim.

Istovremeno su napadi u kojima su mete žene na mnogo načina slični napadima u kojima su mete novinari koji pripadaju ili se smatraju za osobe koje pripadaju etničkim, religijskim, seksualnim i drugim manjinama. U takvim slučajevima, primarna meta onlajn agresora je takođe identitet novinara, a ne rezultat njegovog rada. Cilj napada na novinarke i manjinske novinare jeste da se utišaju drugačiji glasovi, a time se publika uskraćuje drugačijeg pogleda na teme od javnog interesa.

Osim toga, u okviru mera protiv onlajn uznemiravanja mora se uzeti u obzir ne samo rod i manjinski status, već i intersekcionalnost, koja predstavlja različite oblike diskriminacije koji se preklapaju. Ako su novinarke inače duplo češće mete napada zbog svoje profesije i roda, žene koje pripadaju manjinskim grupama se suočavaju sa dodatnim dimenzijama uznemiravanja.